Sindikati i politika – novi pristup
Vladimir Marinković, Odbor za ekonomiju i razvoj
Pitanje odnosa sindikata i politike u poslednje vreme zauzima sve veću pažnju političke, sindikalne i ukupne društvene javnosti. Sigurno je da su na to uticali prestojeći parlamentarni izbori, i da akteri političkog života na ovom strateški važnom planu nastoje da osvoje što bolju startnu poziciju. Slično je bilo i pred prethodne parlamentarne izbore.
Medjutim, već na pojavnoj ravni je vidljivo da stvari na tom planu danas imaju drugačiji sadržaj i tok. Promenile su se društvene okolnosti, ali su i društveni akteri – političke stranke i sindikati stekli nova iskustva, suočili se sa posledicama loše povučenih poteza u prošlosti – jednom rečju izlaze iz faze dečijih bolesti, koje su neminovni pratilac ovako složenog i protivurečnog društvenog procesa. Istini za volju, to se ne odnosi na sve. To je, zapravo linija razdelnica, koja deli političke stranke i sindikate prošlosti i političke stranke i sindikate budućnosti.
Jedna promena je od ključnog značaja za buduće odnose sindikata i politike. Jedna faza u političkom životu društva u kojoj su dominirale velike ideološke i nacionalne teme je definitivno završena, a sadržaj političkog života se definitivno koncentrisao na pitanja ekonomskog i tehnološkog razvoja. To znači da će se uspeh političara i politike koju vode na ovim, ali i na svim narednim izborima meriti standardom i kvalitetom života običnih ljudi, visinom zarada, uslovima rada, kvalitetom životne sredine, socijalne sigurnosti, efikasnosti zaštite radnih, ekonomskih, socijalnih i sindikalnih prava. A parametri za merenje rezultata na tom planu su mnogo konkretniji i prosečnom radniku i gradjaninu prepoznatljiviji. To znači da će, narodski rečeno, rešeto za ulazak u Skupštinu i Vladu Srbije ubuduće biti mnogo gušće.
Kriza koja već godinama pogadja ceo svet, pa i Srbiju, a kao i svaka kriza uvek prvo i najviše pogadja radnike i siromašne, samo je još više istakla značaj i potrebu izgradnje novog koncepta i prakse odnosa sindikata i političkih stranaka. Kažu da nevolja zbližava ljude, a ekonomska kriza je jedna od najtežih nevolja. U tom smislu, kriza predstavlja opomenu, podsticaj i smernicu da se na novim osnovama uspostavi savezništvo dva partnera – sindikata i socijaldemokratije. Kroz celokupnu istoriju, kao i u savremenom dobu se potvrdilo da su sindikati i socijaldemokratija prirodni saveznici. To prirodno savezništvo se temelji na činjenici da sindikati i socijaldemokratija u suštini imaju isti cilj – zaštitu slobode i dostojanstva ljudskog rada, kao temelja i pokretačke snage ljudske zajednice. Naravno,to rade na različite načine, koji nisu suprotstavljeni, već komplementarni.
Stanje u društvu je vanredno, ne samo u meteorološkom smislu, već po ekonomskom i socijalnom stanju. To potvrdju svi ekonomski ii socijalni parametri. U takvim okolnostima, niko, ni sindikati, ni političke stranke, ni država, nemaju pravo na odugovlačenje, usporavanje ključnih društvenih procesa, na davanje prednosti parcijalnim i ličnim interesima i ambicijama. Pobednik ne samo na predstojećim izborima, već i u političkom životu društva na dugi rok biće oni koji budu umali snage da stare metode i sadržaje političkog života ostave u muzej, a razviju novi koncept u kome će svaki pojedinac prepoznati sebe, a u čijem će epicentru biti svet rada. U tom smislu, uspostavljanje savezništva sindikata i socijaldemokratije nije samo pitanje predstojećih izbora, već temelj nove političke i socijalne strategije Srbije.
