Skladištenje i prerada poljoprivrednih proizvoda – veliki potencijal privrede

" Vojvodina ima ogromne potencijale i to pre svega kroz revitalizaciju postojećih kapaciteta za preradu poljoprivrednih proizvoda koji su uništeni u lošim privatizacijama".

Intrevju: Zdravko Jelušić, predsednik Pokrajinskog odbora SDP Srbije za Vojvodinu

Izvor: web portal Glasačka kutija

GK – Da li je Vojvodina po Vama privlačan region za strane investicije, ili je za to potrebno daleko više posla?

 Vojvodina ima ogromne potencijale i to pre svega kroz revitalizaciju postojećih kapaciteta za preradu poljoprivrednih proizvoda koji su uništeni u lošim privatizacijama. Ako se konačno neko seti da na nivou države napravi bilo kakav ostvariv petogodišnji plan, subvencionican od društvene zajednice, on bi se u Vojvodini morao bazirati na skladištenju i preradi poljoprivrenih proizvoda jer je reindustrijalizacija osnov održivog razvoja. Strane investicije bi trebalo ohrabrivati kroz partnerstva naših kompanija i njihovih stranih partnera, jer bi se na taj način došlo do ogromnog broja kontakata, praktično preko noći, a te investicije ne bi bile podložne lakom prestanku rada jer bi domaći partneti održali proizvodnju i u slučaju povlačenja stanaca. Naravno, državne intervencije i pomoć treba usmeriti pre svega na proizvodne projekte.

 GK – Da li su ovdašnja mala i srednja preduzeća zapostavljena u odnosu na velike strane kompanije koje je svima cilj da „dovuku“?

 Odavno je ova država svojoj privredi zla maćeha. Bili smo svedoci ovih dana da je, u cilju štednje, struja prvo isključena privredi. Kafići su naravno ostali da rade! I na to niko nije regovao. Privredna komora, udruženja i sami privrednici su uplašeni od političke moći i sujete koja karakteriše većinu političke elite. To je užasno okruženje za ozbiljan razvoj privatnog preduzetništva. Mi u SDP-u ćemo se zalagati za svaki radni sat, a ne deklarativno za radna mesta koja su često samo forma na papiru, jer džaba nam radna mesta ako se na njima ne radi.

Svi se deklarativno zalažu za mala i srednja preduzeća, dele neke nagrade, ali nikada nisu javno postavljeni kriterijumi po kojima će neko biti subvencionisan ili nagrađen za uspešno poslovanje i gde su konkursi za te aktivnosti. Jasno je da je ovo najvitalniji deo privrede, ali nažalost potpuno prepušten sam sebi i praktično bez ikakve pomoći.

Kada su strane kompanije u pitanju, prava istinski velika investicija je dolazak „FIAT-a“. Činjenica da „Škoda“ u Češkoj učestvuje sa preko 25 odsto u bruto nacionalnom dohotku, a posredno i više, opravdava sve što je do sada uloženo u ovaj projekat. Ovo će omogućiti da se i naše kompanije uključe u tako jedan veliki posao kao što je proizvodnja automobila. To država takođe treba da podrži gde god je potrebno. „Dovlačenje“ stranih investitora treba prepustiti privrednicima, kroz partnerstva podržana od države i siguran sam da bih ih bilo mnogo više.

GK – Kao vlasnik nekoliko kompanija, Vi ste godinama gradili posao. Koliko je u u Srbiji moguće opstajati u „čistom“ poslu?

 Od samog početka, a to je bilo 1990. godine, osnov mog poslovanja je bio da se za 10 do 15 godina napravi ozbiljna kompanija, jer ozbiljan uspeh ne dolazi preko noći. U to su verovali i moji zaposleni, tako da neki sa mnom rade preko 15 godina. Takođe, za stabilno poslovanje je bitno da kompanija ima veliki broj izvora prihoda i da što manje zavisi od državnih poslova jer to zna da bude jako klizav teren. Sigurno da je moguće uspeti u „čistim“ poslovima, ako se u to veruje i ako ste spremni da to radite na duge staze, uz velika odricanja. Preduslov je da poštujete svoje zaposlene i svoje poslovne partnere.

 GK -Nabrojte ukratko neke od ključnih stvari u ekonomskoj platformi koju će SDP predstaviti pred izbore?

Naš ekonomski program je usvajen na organima stranke ali teško je da to što je napisano na stotinak strana bude predstavljeno kao odgovor na jedno pitanje. Ali, kao suštinu mogu navesti da ćemo se zalagati da država napravi što hitnije situaciju u kojoj će biti moguće da se prazni kapaciteti industrije ponude zainteresovanima koji imaju programe za oživljavanje proizvodnje u tim pogonima. Zatim, da se razne agencije stave u stvarnu službu privredi, a ne kao dekor političkom estabilišmentu, da se stranim investitorima ponudi usluga države kod ishodovanja potrebne dokumentacije, ali i da se banke dovedu u situaciju duštveno odgovornih činilaca ovog društva.

GK – Da li je Novi Sad grad koji može da bude nosilac razvoja čitave pokrajine i šta mislite da je potrebno za to?

Epicentar da, ali nosilac sigurno ne, jer bismo uskoro imali pritisak na grad u prilivu stanovništva s jedne strane i prilično devastirane delove Vojvodine s druge strane, koji se i sada, nažalost, već naziru. Moramo život u Plandištu, Žitištu, Beloj Crkvi i drugim sličnim siromašnim sredinama u Vojvodini učiniti dostojim čoveka jer to je obaveza i samih Novosađana. Samo tako ćamo imati mlade ljudi koji posle studija u Novom Sadu ili Beogradu žele da se vrate u svoje sredine i čine da one budu još bolje i lepše za život.

Naravno da Novi Sad ne sme da zaostaje u razvoju i neophono je hitno revitlizovati proizvodnju u zatvorenim fabrikama, nudeći pogone onima koji imaju programe ili proverene partnere iz inostranstva sa jedne strane, a sa druge ponuditi besplatno zemljište onima koji su spremni da investiraju u otvaranje proizvodnih pogona ili koji dovode strane investitore u naš grad. Pomenuti dolazak „FIAT-a“ u Kragujevac  je ozbiljna šansa i za Novi Sad, koji je ranije imao značajnu prateću autoindustriju.

GK – Kako biste rešili problem sa stranim kompanijama koje dođu na naše tržište, dobiju sve uslove i onda radnike tretiraju skoro kao roblje (uslovno rečeno), odnosno samo kao jeftinu radnu snagu, sa minimalnim primanjima i teškim uslovima za rad?

Mi smo prepoznati kao zemlja sa jeftinom radnom snagom i to je, nažalost, bila strategija „daj šta daš“ naše politike u pokušaju da privuku strane investicije. Mi u SDP-u verujemo da je pravi put dovođenje ozbiljnih kompanija, u kojima se mnogo radi, ali je radnik poštovan i maksimalno uvažen. Pored toga ćemo se zalagati za punu podršku našim kompanijama koje ulaze u investicije kroz partnerstvo sa stranim firmama, jer tek kada se smanji nezaposlenost moguće je de profunkcioniše tržište radne snage u kome su radnici u poziciji da biraju bolje plaćene i manje teške poslove. Sva druga obećanja, bez ozbiljnog tražišta radnih mesta, deklarativna su i neostvariva i samo su stvar političkog marketinga.

Koliko je to moguće i u kom periodu je ujedno i stvar razumevanja situacije od strane političkih moćnika koji su odavno dokazali da ne razumeju ekonomsku logiku, ali su u poziciji da je kreiraju.

GK – Da li smatrate da bi bilo ekonomski isplativo i logično da pojedini javni sistemi pređu u privatnu svojinu i koji?

ZJ – Prvo moramo privatizovati komunalna preduzeća jer su postala praktično partokratska i toj praksi se ne vidi kraj. Sva komunalna preduzeća treba ponuditi na upravljanje privatnim kompanijama kroz javno-privatno partnerstvo jer je zakon donesen, a društvo zadržava izvestan stepen kontrole rada u tim preduzećima. Jedino što mora ostati u potpunom društenom  vlasništvu je vodosnabdevanje, jer voda ne sme biti pitanje biznisa i profita. SDPS ne može prihvatiti mogućnost da najugroženiji delovi populacije ove države sutra nemaju ni za vodu. Što se tiče javnih preduzeća kao što je „JAT“, Beogradski sajam ili „Galenika“, nema nikakvog razloga da se kroz tendere ova preduzeća ne prodaju, ili ako to ne ide pokušaju stvoriti veći konzorcijumi privatnih ulagača koji bi uz garancije svom svojom imovinom bili spremini da preuzmu i revitalizuju ova preduzeća. Došli smo u situaciju da se zidovi fabrika urušavaju od neodržavanja i tu mora da se pokrene proizvodnja i zaposle ljudi. Tu nije bitno da li su to tajkuni ili ne, bitno je da se ljudi zaposle i da žive život dostojan čoveka.