Navršava se godinu dana od kako su na snagu stupile takse Prištine na srpsku robu najpre u iznosu od 10 odsto, a kroz 12 dana i celih 100 odsto.

Ta mera nanela je veliku ekonomsku štetu sa obe strane administrativne linije, ali još više – političku, budući da je blokirala dijalog Beograda i Prištine.

Priština se na taj potez odlučila nakon što je pretrpela fijasko odbijanjem članstva u Interpolu, na zasedanju Generalne skupštine te medjunarodne policijske organizacije, u Dubaiju.

Iako su ekonomski efekti znatni, jasno je od početka da nije reč o ekonomskoj, već o par erkselans političkoj meri.

Ideja je bila da se Beograd primora da zaustavi “kampanju” Beograda za povlačenje priznanja samoproglašene kosovske nezavisnosti, ali je tokom ovih godinu dana takva diplomatska aktivnost Srbije dala rezultat u vidu 15 zemalja koje su povukle priznanje tzv. Kosova.

Takse su, medjutim, blokirale dijalog, ali je Priština ostala uporna, iako su Brisel i Vašington najpre, a potom i i gotovo cela medjunarodna zajednica, tražili njihovo ukidanje, očekujući, istovremeno, da Beograd zaustavi napore na povlačenju priznanja.

Bivši kosovski premijer, Ramuš Haradinaj, poručio je pre neki dan svom mogućem nasledniku Aljbinu Kurtiju da bi ukidanje te mere prema Beogradu, bez prethodnog priznanja kosovske nezavisnosti, bila “katastrofalna politička greška”.

Kurti ovih dana poručuje da od taksi ne odustaje, šta više – najavljuje reciprocitet u odnosima s Beogradom, te očekuje ne samo obustavljanje aktivnosti na povlačenju priznanja, već, kako najavljuje, niz drugih stvari.

Na terenu svakodnevnice, šteta koju trpe gradjani sa obe strane administrativne linije je vidljiva, posebno kad je reč o Srbima sa severa KiM, koji su ostali bez niza proizvoda iz centralne Srbije, kojima su se do tada snabdevali, iako se država organizovala i nastojala da umanji štetu.

Nakon devet meseci od uvodjenja te mere iz centralne Srbije na kosovsku teritoriju je isporučeno manje robe u vrednosti od 280.800.000 evra, a danas je taj iznos značajno veći.

Na dnevnom nivou to je iznos od 1.075.000 evra.

Do uvodjenja taksi iz centralne Srbije na kosovskom tržištu plasirano je robe u vrednosti 440 miliona evra godišnje, a u ovoj godini bi taj iznos verovatno premašio pola miliona evra.

Uprkos tome, Beograd nije pribegao kontramerama samo zbog sudbine ljudi koji žive na kosovskoj teritoriji, jer teško bi bilo naći meru koja bi mogla da pogodi jednu etničku zajednicu.

Tim Medjunarodnog monetarnog fonda koji je u medjuvremenu boravio u Prištini, ocenio je da su uvedene takse povećale cenu potrošačke korpe gradjana na celoj kosovskoj teritoriji, naročito prehrambenih proizvoda, što je uticalo na domaćinstva sa nižim prihodima.

I predsednik kosovske Privredne komore, Safet Grdžaljiju je ranije izjavio da zbog uvedenih taksi na robu iz centralne Srbije najveći gubitak trpi Kosovo, precizirajući da bi svi srpski proizvodi mogli da se zamene proizvodima iz EU, ali, kako je dodao, niko danas ne govori o tome da je mudrost poslovanja imati što manje troškove.

“Ako jedan kamion bilo koje sirovine uvezemo iz Srbije – najviša cena je 500 evra, a za istu robu iz Italije ili Nemačke transport je 2.800 evra, pa se postavlja pitanje ko je tu direktno pogodjen. To su proizvodjači. Ako je proizvodjač pogodjen to direktno utiče na potrošača i konkurentsku sposobnost u regionu”, rekao je tada Grdžaljiju.

Protest: Zatvoreno 150 radnji

Ministar trgovine Rasim Ljajić ocenio je da je zbog poteza Prištine da uvede takse od 100 odsto na srpsku robu, dijalog “mrtav”.

Ljajić je istakao da će u četiri kosovske opštine oko 150 radnji biti zatvoreno, kao i nekoliko apoteka i ugostiteljskih objekta, što je, kako je naglasio, jedna vrsta protesta.

“To je nastavak protesta nakon uvođenja taksi kako bi se dokazala besmislenost tog poteza da u 21. veku imate situaciju da podižete barijere u trgovini između gradova i duž različitih prostora”, rekao je Ljajić za TV Pink, ukazujući da se to dogodilo “u vreme kada se svi zalažemo za stvaranje zajedničkog ekonomskog prostora, za ukidanje carina i vancarinskih barijera”.

Ocenio je da je to korak “koji nas vraća unazad, koji sprečava trgovinu i koji ne šteti samo ekonomskoj privredi Srbije, već i privredi Kosova”.

Kako navodi ministar, uvođenje taksi od 100 odsto je besmislen potez koji nije uveden iz ekonomskih, već iz političkih razloga i na koji je na kraju doveo do prestanka političkog dijaloga, koji je uz sve poteškoće davao neke rezultate, a sada je “mrtav”.

“U Prištini su videli da nema tog autoriteta koji ima snage da povuče potez i natera ih da ukinu takse, SAD imaju druge prioritete, jer ne stoji zapadni Balkan tako visoko na lestvici prioriteta velikih sila i zato je Priština i shvatila da može da se ovako ponaša. Haradinaju će sve ovo povećati rejting na Kosovu, a ovo je takođe i trka za neke političke poene”, rekao je Ljajić.

Share on FacebookShare on LinkedInTweet about this on TwitterShare on Google+Email this to someonePrint this page