Predsednica Odbora za ljudska i manjinska prava Skupštine Srbije Jasmina Karanac ocenila je danas da vršnjačko nasilje nije individualni već problem celog društva, koje mora raditi na tome da se iskoreni.Karanac je agenciji Beta rekla da je vršnjačko nasilje i pored svih mera koje se preduzimaju pre svega u okviru sistema obarazovanja i vaspitanja, i dalje velik problem kako za decu koja ga trpe tako i za njihove roditelje.

“To ne smemo posmatrati samo kao individualni problem porodice koja trpi zbog nasilja, već kao problem čitavog društva i svi moramo raditi na tome da učinimo sve da nasilje u našem društvu iskorenimo. Na to nas obavezuje i Konvencija o pravima deteta koja se zasniva na četiri osnovna principa, na kojima se zasnivaju sva ostala prava deteta, a to su: pravo deteta na život, opstanak i razvoj, participacija, nediskriminacija i najbolji interes deteta”, navela je Karanac.

Kako je istakla, da bi sprečili vršnjačko nasilje treba mnogo raditi sa decom, kako sami roditelji tako i škola. Navela je da Srbija uskoro treba da dobije i novi zakon o pravima deteta i da veruje da će taj zakon doprineti boljem ostvarivanju dečjih prava i njihovoj zaštiti od nasilja.

Istakla je da se pored zakonskih mera mora mnogo raditi na edukaciji i prevenciji.

“Mlada osoba može biti žrtva, izvršilac nasilja, a može biti i svedok vršnjačkog nasilja. Deca moraju tačno znati šta je nasilničko ponašanje, moraju biti svesni svoje odgovornosti i posledica koje njihovo ponašanje može imati na žrtvu nasilničkog ponašanja, a svedoci smo toga da su posledice često veoma tragične”, rekla je poslanica Socijaldemokratske partije Srbije i zamenica člana skupštinskog Odbora za prava deteta.

Ona je dodala da škola treba da edukuje učenike o tome kakvo ponašanje je zabranjeno, kao i šta dete koje je žrtva treba da preduzme da bi se zaštitilo, odnosno kome da se obrati u tom slučaju.

“Smatram da, sankcija nije rešenje već i deci koja su sklonija agesivnijem ponašanju, treba pristupiti na proaktivan način, treba prepoznati rizično ponašanje, i kroz mere od strane same škole, ali i kroz ustanove socijalne, zdravstenve zaštitie, naravno uz stalno učešće roditelja, treba uticati na promenu obrazaca takvog ponašanja”, navela je ona.

Treba predočiti druge načine odnosno da konflikte rešavaju bez povredjivanja i zlostavljanja drugih.

Prema njenim rečima, roditelji treba da budu u većoj meri otvoreni za saradnju ukoliko je njihovo dete sklono takvom rizičnom ponašanju.

Napomenula je da iako ima situacija da i sami roditelji nisu spremni da prihvate činjenicu da njihovo dete ima problema sa ponašanjem, oni treba da imaju poverenje u stručnjake i nastavnike.

“Velika odgovornost je na nastavnicima i direktorima škola koji svaku prijavu nasilja od strane učenika i roditelja moraju shvatiti na ozbiljan i odgovoran način”, navela je Karanac.

Ona je istakla da je podrška žrtvi ključna i da podrazumeva kako razumevanje roditelja, škole, tako i podršku vršnjaka, što nažalost nije uvek slučaj.

“Zato treba raditi na svim ovim poljima. Pre svega roditelji treba da veruju svojoj deci i da ih podstiču da sa njima otvoreno razgovoraju o svakom problemu i situaciji u kojoj oni mogu postati ili su već žrtva vršnjačkog nasilja”, rekla je Karanac.

Stava je da nadležni u školama treba da imaju iskren odnos sa roditeljima deteta koje je žrtva nasilja, da svakoj prijavi nasilja pristupe ozbiljno i odgovorno i sprovedu procedure u skladu sa zaknom i drugim aktima.

Karanac veruje da Ministarstvo prosvete tom problemu pristupa na ozbiljan način, o čemu govori i akt koji je je minstar prosvete doneo u vezi sprečavanja vršnjačkog nasilja Pravilnik o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje koji se primenjuje od 4. jula 2019. godine.

“Ovo je akt koji daje jasne smernice obrazovnim i vaspitnim ustanovama u pogledu sadržaja i načina sprovodjenja mera i aktivnosti u cilju prevencije i sprečavanja nasilničkog ponašanja, proceni rizika, načinima zaštite od nasilja, praćenju efekata preduzetih mera i aktivnosti”, podsetila je Karanac.

Ona je govorila i o deci i mladima koji su svedoci vršnjačkog nasilja s obzirom na situacije kada su svedoci vršnjačkog nasilja samo nemi posmatrači.

“Razloge ovakvom ponašanju možemo da tražimo u strahu od nasilnika, ali često nije samo to razlog. Naravno da na nasilje ne treba reagovati nasiljem, ali važno je da imaju svest o nedopustivnosti nasilničkog ponašanja, da imaju svesti o potrebi zaštite žrtve i da isto prijave nadležnim oragnima u školi ili roditeljima”, rekla je ona.

Share on FacebookShare on LinkedInTweet about this on TwitterShare on Google+Email this to someonePrint this page