Gostujući u Dnevniku RTS, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović govorio je o smanjenju nezaposlenosti, kao i o tome ko čeka posao, a ko ga aktivno traži.

„ Još uvek koristimo podatke Ankete o radnoj snazi koja je se odnosi na I kvartal, tako da možemo reći da su to zastareli podaci. Siguran sam da je u ovom ternutku stopa nezaposlenosti još manja, a trenutna stopa nezaposlenosti je 12,1% „ rekao je Martinovć.
U poređenju sa istim periodom prošle godine, stopa nezaposlenosti je 2,7% manja.
Na osnovu kretanja lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, registrovan broj nezaposlenih u ovom trenutku je 527.000 , odnsno oko 9% manje nego u istom periodu prethodne godine.
„ Od 2014. godine vladaju pozitivni trendovi na tržištu rada. Zato možemo reći da je slika trenutno zadovoljavajuća. Nekada smo strahovali gde da zaposlimo lica koja su na evidenciji, a sada više strahujemo kako poslodavcima da udovoljimo na njhove zahteve.
U ovom trenutku najviše su aktuelni sezonski radovi, ali i pored toga, postoji tražnja za nekim profilima koji se mogu svstati u građevinsku struku- bravari, zavarivači, ali i radnici u ugostiteljstvu, radnici koji se mogu angažovati na poslovima operatera, lekari sa specijalizacijama, diplomirani pravnici, inžinjeri elektrotehnike i elektronike „ dodao je Martinović.
Pre deset godina govorilo se kako se na posao čeka, a ne da se posao traži. Na pitanje, da li se nešto promenilo , da li se smanjilo prosečno vreme od oko četiri godine čekanja na zaposlenje, Martinović je rekao:

„ I sada postoji dosta lica koja čekaju na posao, odnosno čim je tako veliki period traženja posla preko naše evidencije, može se reći da takvo lice čeka, a ne da traži posao. Sva lica koja se informišu o kretanjima na tržištu rada, i koja su aktivna, lakše mogu da pronađu posao. Oko 66% lica je i u ovom trenutku dugoročno nezaposleno, dakle oko 12 meseci su na našoj evidenciji, ali se taj procenat smanjuje iz godine u godinu. Prema brzini popunjavanja slobodnih radnih mesta koja poslodavci prijavljuju, primećujemo da se aktivnosti tražioca zaposlenja sada kreću u nekom drugom pravcu. Standardni posao NSZ jeste posredovanje u zaposlenju, ali mi godinama imamo aktivne programe koji se finansiraju na teret NSZ ili na teret buđžeta RS, i to su programi koji pomažu i poslodavcima, a i nezaposlenima da pronađu kadrove koji im nedostaju, odnosno nezaposleni da lakše dođu do zaposlenja“.
Najčešći programi koje se sprovode preko NSZ su programi stručne prakse, otvaranje novih radnih mesta, samozapošljavanje, razne vrste obuka – prekvalifikacije.
Anketa o radnoj snazi i pokazatelji NSZ pokazuju da se najviše ljudi zapišljava u Beogradu i Vojvodini, gde je stopa nezaposlenosti oko 10%, dok je u regionu Jugoistočne Srbije nezaposlnenost još uvek preko 14%.

Share on FacebookShare on LinkedInTweet about this on TwitterShare on Google+Email this to someonePrint this page