Stopa nezaposlenosti u Srbiji prvi put otkako se meri pala ispod 10 odsto i iznosi – 9,5 odsto 

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović rekao je za RTS da ukoliko se zadrži trend pada nezaposlenosti, postoji realna mogućnost da se sledeće godine dostigne prosek EU od oko sedam odsto.
„Vest o smanjenju nezaposlenosti raduje, ohrabruje i motiviše da sa ovim trendovima nastavimo i u narednom periodu. Ako pogledamo statistiku iz prethodnih godina, vidimo da je 2012. godine, u jednom kvartalu, stopa nezaposlenosti bila čak oko 25%. Sledeće godine je došlo do stagnacije i blagog pada, a od 2014. beležimo kontinuirani pad, što nas je tokom narednih godina i dovelo do željenog cilja koji je postavila Vlada Srbije – stopa nezaposlenosti u jednocifrenom broju. Na početku je ovaj cilj delovao previše optimistično, gotovo nerealno, ali u 2019. pokazali smo da je to ostvarivo“, rekao je direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Smanjenje nezaposlenosti beleži se u svim regionima u Srbiji, a što je još značajnije, smanjuju se i razlike među regionima, što pokazuje u kojoj meri se posvećuje jednaka pažnja razvoju
u Srbiji, potrebno je da se omoguće bolji uslovi rada i da se povećaju plate svih delova naše zemlje, naročito onih koji su ranije bili proglašeni za devastirana područja.
„Razlike su još uvek prisutne ali se smanjuju. Beograd, Vojvodina, Šumadija i Zapadna Srbija prednjače, dok Jugoistočna Srbija u određenoj meri zaostaje. Treba istaći da su Beograd i Vojvodina u proseku zemalja EU“, navodi Zoran Martinović.
Da bi se povećala zaposlenost zaposlenih. Martinović je istakao da se nekada na posao čekalo četiri ili pet godina, a sada poslodavci imaju problem da pronađu kvalifikovanu radnu snagu za određene oblasti.
„Ukoliko se zadrži trend pada nezaposlenosti, postoji realna mogućnost da se sledeće godine dostigne prosek EU od oko sedam odsto“, zaključio je Martinović.
Na pitanje u kojim sektorima i delatnostima je otvoren najveći broj radnih mesta, Martinović kaže da je doveden veliki broj stranih investitora, kao i da je došlo do oživljavanja prerađivačke i proizvodne industrije. Sektori koji beleže naročito visok rast zapošljavanja su trgovina ne veliko i malo, građevinarstvo, IT sektor i usluge.
Statistika tržišta rada pokazuje da brže do posla dolaze operateri na CNC mašinama, zavarivači, autotroničari/mehatroničari, knjigovođe, kuvari, elektrotehničari: elektronike, računara, računarskih mreža i telekomunikacija, tehničari mehatronike, tehničari za biotehnologiju, tehničari za kompjutersko upravljanje, tesari, zidari, armirači, mesari. Kod navedenih profila, u najvećem broju slučajeva, prvenstveni uslov za zapošljavanje je odgovarajuće radno iskustvo. U prvih deset meseci 2019. godine, kod Nacionalne službe za zapošljavanje registrovano je skoro dvostruko više prijava poslodavaca za građevinske radnike u odnosu na prošlu godinu. Mogućnosti za zaposlenje nezaposlenih lica uslovljene su prvenstveno potrebnim znanjima, veštinama i kompetencijama koje kandidati poseduju, u odnosu na iskazane zahteve poslodavaca i tržišta rada i potrebe konkretnih radnih mesta.

Share on FacebookShare on LinkedInTweet about this on TwitterShare on Google+Email this to someonePrint this page