Obrazovanje – ulaznica za zdrav i normalan život

U poslednjih nekoliko decenija, a naročito danas, na obrazovanje se gleda kao na istinski preduslov za jednake mogućnosti i za suzbijanje siromaštva.

Dobro obrazovanje ulaznica je za zdrav i normalan život. Obrazovni proces, uz porodične vrednosti, formira pojedinca. Ukoliko se taj proces uspešno odvija, čitava zajednica ima koristi. Dobro obrazovanje za sve, preduslov je napretka i prosperiteta zemlje. Mladima treba pružiti što bolje obrazovanje, a u taj proces trebalo bi da budu uključeni što širi slojevi stanovništva, pripadnici svih društvenih grupa, bez obzira na njihove materijalne mogućnosti i socijalno poreklo. Obrazovanje bi trebalo povezati s privredom i društvenim potrebama kako bi se sprečio odlazak mladih, visokoobrazovanih kadrova, jer su oni ključni faktor u naporima da se zemlja izvuče iz krize.

Za našu zemlju bi bilo pogubno da se ponovo dopusti, kao tokom devedesetih, iseljavanje mladih iz zemlje.

Ljudsko pravo iz kojeg proističe javno dobro

Obrazovanje ljudima pruža osnove za njihovu buduću profesionalnu, kulturnu i političku orijentaciju. Socijaldemokratski pogled na svet oduvek je počivao na shvatanju obrazovanja koje je u funkciji stvaranja slobodnih, solidarnih ljudi u društvu jednakih mogućnosti. Obrazovanje je ono što čini mogućim političke i društvene promene. Ono je ljudsko pravo iz koga proističe javno dobro.

Društvo znanja

Savremene tendencije razvoja u zemljama tržišne privrede pokazale su da su obrazovanje i stvaranje ljudskih resursa, kada je reč o razvoju i primeni novih tehnologija, u samom vrhu prioriteta nacionalnih strategija i politike socijalnog, ekonomskog i tehnološkog napretka.

Savremeni tehnološki procesi baziraju se na visokoobrazovanoj populaciji koja je u stanju da koristi svu raspoloživu tehnologiju. Razvijena društva teže stvaranju „društava znanja“. Samim tim, ulaganje u obrazovanje dobija karakter ulaganja u ljudski kapital.

Čak i zemlje koje poseduju znatne prirodne resurse, danas ne mogu ući u globalnu trku za obezbeđivanje daljnjeg razvoja društva i države bez obrazovanih i za inovacije osposobljenih ljudi.

Stvaranje države obrazovanja podrazumeva uključivanje svih relevantnih činilaca sistema obrazovanja ali ne samo na bazi ličnog entuzijazma, već pre svega na osnovustručnih analiza institucija koje bi trebalo da podrže razvoj profesionalizma i adekvatnog vrednovanja sistema obrazovanja.

I tradicionalne vrednosti i  uključivanje u procese u EU

Program države obrazovanja ne negira tradicionalne društvene vrednosti, ali želi da prati savremene tokove u oblasti obrazovanja, pre svih one u okviru Evropske unije, s namerom da se i sama priključi, ili za početak, bar približi, najuspešnijim modelima.

Definisanje obrazovne politike

Cilj programskog dokumenta Socijaldemokratske partije Srbije, Država obrazovanja (usvojen na sednici Glavnog odbora, 26. juna 2010) jeste definisanje obrazovne politike koja će se  političkom voljom svih relevantnih činilaca i uz podršku javnosti, nametnuti kao ideja koja predstavlja motor ukupnog razvoja društva, a koja kao konačan ishod sobom nosi i pretpostavku blagostanja za nove generacije u globalnom okruženju.

Shodno takvom opredeljenju,osnovni cilj daljnjeg razvoja obrazovanja u Srbiji, bio bi usmeren prema sistemskim rešenjima koja će omogućiti da u 21. veku obrazovanje postane bitan činilac ekonomskog i društvenog razvoja i unapređenja društvenih  odnosa.

Strateški karakter obrazovne politike

Na duži rok, obrazovanje bi trebalo da bude integralni i aktivni deo razvojne strategije zemlje, kompatibilno s odabranom razvojnom strategijom, te da je u stanju da brzo reaguje na kretanja na tržištu rada.

Ono što svaku obrazovnu politiku čini specifičnom, jeste njen izrazito dugoročan strateški karakter. Koncepcijske greške u obrazovnoj politici dovode do odloženih i po društvo pogubnih posledica, vidljivih najpre na tržištu rada, kao neravnoteža u ponudi i potražnji za pojedinim profesijama, da bi se na kraju manifestovale kroz opšte privredno zaostajanje.

Programski ciljevi

U  realizaciji programskih ciljeva Država obrazovanja zalaže se za:

  1. Dostupnost kvalitetnog obrazovanja, bez obzira na društveni položaj, nacionalnu, etničku i versku pripadnost, pol, sposobnosti i uzrast
  2. Otvorenost sistema obrazovanja
  3. Dostupnost kvalitetnog obrazovanja
  4. Demokratizaciju obrazovanja
  5. Povećanje izdvajanja iz BND sa sadašnjih 3,5% na 6%bruto nacionalnog dohotka
  6. Osigurano praćenje i vrednovanje obrazovnog procesa i funkcionisanje obrazovnog sistema na svim nivoima
  7. Profesionalizaciju kadrova u obrazovanju
  8. Poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u obrazovnom sistemu
  9. Uključivanje svih zainteresovanih partnera u okviru procesa obrazovanja u proces odlučivanja
  10. Celoživotno obrazovanje
  11. Pravednost sistema obrazovanja
  12. Regulisanost sistema obrazovanja
  13. Uvođenje novih instrumenata i standarda u oblast upravljanja obrazovanjem

Analiza aktuelnog stanja obrazovanja u odnosu na ciljeve reforme obrazovanja u Srbijii ciljeve obrazovanja Evropske unije

  1. Jedna petina stanovnika Srbije ili 21,9%  ima nepotpuno osnovno obrazovanje;
  2. Oko 5% dece ne upiše osnovnu školu, dok je u seoskim sredinama taj procenat i veći i iznosi oko 20%;
  3. Jedna četvrtina stanovništva ili 24% ima završenu osnovnu školu;
  4. Četiri od deset ili 41,1%  stanovnika završilo je srednju školu;
  5. Završen fakultet ima  6,5% stanovnika;
  6. Nema preciznih podataka o školovanju socijalno ranjivih kategorija (Romi, lica s posebnim obrazovnim potrebama);
  7. U okviru srednjeg obrazovanja nepovoljan je odnos između opšteg i stručnog školovanja, u korist stručnog, ili 74%:26%;
  8. Odnos trogodišnjih i četvorogodišnjih srednjih stručnih škola iznosi 35%:65%. Uprkos ovoj činjenici, tržište rada je i dalje suficitarno s adekvatnim kadrovima sa završenom četvorogodišnjom stručnom školom;
  9. U razvoju visokog obrazovanja beleži se porast broja upisanih studenata kao i broj diplomiranih studenata, ali na godišnjem nivou samo 15% studenata iz jedne generacije završi fakultet;
  10. Odnos između onih koji iz jedne generacije upisuju prvi razred osnovne škole i onih koji ga završe, podjednak je (10.000 do 15.000 dece);
  11. Efektivnost obrazovanja u Srbiji u odnosu na evropske standarde veoma je niska;
  12. Evidentan je nedostatk magistara i doktora nauka

Osnovni nedostaci obrazovnog sistema u Srbiji

Na osnovu iznesenih činjenica, mogu se prepoznati osnovne slabosti i nedostaci koje produkuje obrazovni sistem u Srbiji, na svim nivoima obrazovanja:

  • • krutost i zastarelost obrazovanja;
  • • odliv mladih ljudi u inostranstvo;
  • • „dropout“;
  • • nedostatak standarda i očuvanja kvaliteta;
  • • nesklad između zahteva poslodavaca i ponude na tržištu radne snage

Ciljevi oko kojih bi trebalo postići opštedruštveni dogovor

Radi prevazilaženja prepoznatih nedostataka i slabosti obrazovnog sistema u Srbiji, Država obrazovanja zalaže se za ciljeve u vezi s kojima bi trebalo postići opštedruštveni dogovor, a to su pre svih:

•spremnost da se priznaju sopstvene slabosti;

•rad na novoj strategiji obrazovanja, zasnovanoj na otvorenom sistemu obrazovanja;

•uspostavljanje politike socijalnog partnerstva;

•naglašavanje socijalne dimenzije;

•moderno obrazovanje na svim nivoima, kao održiv sistem u dužem vremenskom periodu;

•obrazovanje kao deo evropskog obrazovanja s uporedivim sadržajima i standardima;

•obrazovanje kao razvojna kategorija – u funkciji ekonomskog razvoja zemlje;

•Srbija kao zemlja konkurentna u znanju.

Otvorenost sistema obrazovanja prema socijalnim partnerima

Iskustva brojnih evropskih zemalja pokazala su da je socijalni dijalog ključna kategorija za uspešno sprovođenje reforme na tržištu rada.

Cilj socijalnog partnerstva jeste napredak privrednih i socijalnih odnosa u državi. Uspešna realizacija interesa svih socijalnih partnera prepoznaje se, na osnovu iskustava evropskih zemalja poput Irske, Holandije, Austrije i drugih, kao ključna uloga koja je dovodi do povećanog zapošljavanja, samim tim i povećanja životnog standarda stanovništva.

Socijalno partnerstvo

Socijalno partnerstvo jedan je od osnovnih pokazatelja kako treba razvijati svest o obrazovnim promenama i zašto su mišljenja aktera celokupnog obrazovnog sistema jedna od ključnih dimenzija programa Države obrazovanja. U tom smislu, definisani su osnovni principi sistema obrazovanja prema socijalnim partnerima:

•partnerski odnos sa privredom;

•decentralizacija;

•mogućnost uticaja zainteresovanih grupa na sam obrazovni proces;

•otvorenost za inovacije;

•fleksibilnost u kretanju učenika, horizontalno i vertikalno (posebno naglašen problem mobilnosti);

•atraktivnost programa.

Država obrazovanja u odnosu na demografske prilike

Pošto obrazovanje direktno zavisi od demografskih prilika u jednoj zemlji, ono za cilj mora imati stimulaciju svih oblika davanja kako bi se ubrzao demografski oporavak Srbije. S obzirom na to da je stopa prirodnog priraštaja u našoj zemlji nepovoljna, Država obrazovanja na obrazovanje mladih gleda kao na faktor unapređenja celokupne zajednice i zato u okvire svojih planova uključuje različite oblike rada s mladima smatrajući to jednim od najvažnijih  činilaca razvoja društva u celini.

Obrazovanje za svakog člana zajednice

Princip dostupnosti u Državi obrazovanja odnosi se i na obrazovanje manjinskih grupa, dece i omladine s posebnim razvojnim potrebama, jer bi obrazovanje svakom članu zajednice trebalo da osigura mogućnost uključivanja u zajednicu po svim osnovama.

Finansiranje

Socijalno pravedna država ima zadatak da svakom zainteresovanom pojedincu omogući ukupan karijerni razvoj. U tom smislu, potrebno je formirati oblike finansiranja koji su okrenuti obrazovanju pojedinca, a to su prema programu Države obrazovanja:

•sistematsko ulaganje u celoživotno obrazovanje nastavnika;

•vaučerizacija upisa na fakultete i visoke škole;

•subvencionisani studentski krediti;

•besplatni treninzi za nezaposlene;

•briga i pomoć prema socijalnim potrebama učenika i studenata;

•stimulisanje dobrih učenika;

•dosledna primena mera afirmativne akcije pri upisu studenata iz ranjivih društvenih grupa na visoke škole.

Takođe, neophodno je razvijati i sistem materijalne podrške za talentovane učenike/studente, kako bi se takvim strateškim opredeljenjem i konkretnim aktivnostima motivisao povratak mladih talenata u zemlju.U tom smislu, lokalna zajednica i regioni imaju posebno važan zadatak koji moraju da realizuju kao zadatak od nacionalnog značaja.

Država obrazovanja direktno investira u decu i omladinu:

•kroz budžetsko finansiranje po učeniku i studentu;

•kroz državne i privatne fondove;

•preko lokalnih zajednica i asocijacija;

•kroz novu politiku stimulisanja i pružanja pomoći učeničkoj i studentskoj populaciji

Nivoi obrazovnog sistema

Predškolsko obrazovanje:

•sva deca od svoje četvrte godine treba da budu obuhvaćena kvalitetnim predškolskim obrazovanjem i vaspitanjem;

•od posebnog značaja jeste obuhvaćenost dece sa posebnim potrebama u predškolskim ustanovama;

•organizacija i sufinansiranje posebnih programa za decu predškolskog uzrasta: rano učenje jezika, sport, zdravstvena zaštita, prevencija i sigurnost itd.;

•poseban rad s roditeljima predškolske dece u pripremi dece za daljnje obrazovanje.

Osnovno obrazovanje

•osmogodišnje obrazovanje i dalje bi bilo obavezno i definiše se kao osnova na kojoj se zasniva društvo utemeljeno na znanju;

•kvalitet osnovnog obrazovanja mora se pokazati na svim vrstama eksternih provera;

•kvalitet mora biti merljiv i vidljiv kroz ostale oblike obrazovanja;

• standardi, kao i sistem upravljanja u osnovnom obrazovanju u funkciji su kvaliteta obrazovanja i jačanja vaspitne funkcije škole.

Srednje obrazovanje

  • •srednje obrazovanje postaje obavezni visokokvalitetan oblik obrazovanja s jasnim ciljevima i stalnim procenama, s visokim nivoom fleksibilnosti;
  • Država obrazovanja menja odnos srednjih stručnih škola u korist opšteg srednjeg (gimnazijskog) obrazovanja 60%:40%,
  • •srednje obrazovanje deli se na: gimnazijsko, srednje stručno, umetničke škole.

Visoko obrazovanje:

  • •promene u sistemu kontrole kvaliteta, akreditacije, sticanja akademskih zvanja i trajanja odgovarajućih studijskih programa, kako bi se na adekvatan način integrisalo u ukupan privredni razvoj zemlje;
  • •usvajanje međunarodnih konvencija u sistem obrazovanja –sistem visokog obrazovanja u Državi obrazovanja postaje deo internacionalne obrazovne mreže. Dobit od toga ogledala bi se u dostupnosti kvalitetnih programa našim studentima, pa samim tim i prohodnost u međunarodnim obrazovnim institucijama i sistemima.

Obrazovanje i naučni razvoj

•razvoj naučnih kadrova koji mogu unaprediti razvoj nauke;

• izvršiti višestruku modernizaciju;

•omogućiti da kvalitetno obrazovanje obuhvata čitavu populaciju;

• razvoj vrhunskogobrazovanja treba da bude kompetentanu odnosu na savremeni razvoj nauke i tehnologije;

•obrazovanje za specifične potrebe regionalne politike i oblike privrednotehnološkog razvoja i inovacionih strategija;

•formiranje društvenih fondova za pospešivanje razvoja naučnih kadrova na univerzitetima.

Investiranje u starije generacije

Srbija se može pohvaliti da je jedna od retkih zemalja u regionu koja ima modernu strategiju obrazovanja odraslih, ali ne može se pohvaliti i implementacijom te strategije. Jedan od gorućih problema koji se tiče obrazovne strukture stanovništva, nepismenost, trenutno se rešava samo u četrnaest škola za osnovno obrazovanje odraslih koje nisu najbolje organizovane. Iako su namenjene osobama starijim od 16 godina, njih uglavnom pohađaju prerasli osnovci i pripadnici romske populacije koji ne mogu da se uklope u redovan sistem obrazovanja. Srbija bi uskoro mogla da napravi veliki korak napred i smanji broj nepismenih. Naime, naša zemlja  je 4,5 miliona evra iz fondova IPA za projekat koji je namenjen smanjenju nepismenosti.

Obrazovanje odraslih, radi sticanja početnih, dodatnih ili novih kvalifikacija trebalo bi da bude dostupno svim kategorijama stanovništva. Sistem obrazovanja odraslih u Državi obrazovanja zasniva se na sistemu srednjeg stručnog obrazovanja i povezanosti s tržištem rada.

Akciono delovanje države i njenih partnera u razvoju obrazovanja

Kratkoročne mere

•doneti strategiju ukupnog razvoja obrazovanja Srbije u skladu s privrednim i društvenim razvojem (od predškolskih ustanova do doktorskih studija), u čijoj izradi bi učestvovali ne samo stručnjaci iz oblasti obrazovanja, već i predstavnici nastavnika, sindikata, države i ostalih socijalnih partnera

Mogući putevi izlaska iz krize prepoznaju se kao već poznati mehanizmi:

•javni nacionalni dogovor;

•formiranje novog Nacionalnog prosvetnog saveta;

•formiranje ekspertskog tima koji bi savetodavno pomagao Vladi u sprovođenju strategije;

•formiranje komparativnih institucija po principu nezavisnog delovanja u sistemu obrazovanja,

•dogovor oko strategije finansiranja prosvete i vrednovanja vrednosti obrazovnog sistema u ukupnom društvenom i kulturnom razvoju države;

•strategija razvoja i finansiranja mreže osnovnog, srednjeg, strukovnog i visokog obrazovanja s posebnim osvrtom na budžetsko i vanbudžetsko finansiranje i proces decentralizacije;

•pokrenuti postupak na izradi Okvira kvalifikacije po evropskom modelu;

•formiranje Centra/Agencije za stručno obrazovanje odraslih na nivou Vlade u saradnji s više ministarstava;

•permanentna obuka nastavnika, uz maksimalno opremanje škola savremenim nastavnim sredstvima;

•izrada okvira kvalifikacija po evropskom modelu;

•uvođenje opšte i stručne mature.

Dugoročne mere

  • uspostavljanje sistema obrazovanja koje će odgovoriti kompletnomekonomskom, naučnom i ukupnom društvenom razvoju Srbije
  • uspostavljanje sistema srednjeg, strukovnog i visokog obrazovanja koje će odgovoriti potrebama tržišta.
  •  uspostavljanje sistema tržišne orijentacije u određenim oblicima obrazovanja.
  • uspostavljanje sistema celoživotnog obrazovanja s elementima obuke iz veština i s inovacijom znanja u skladu s razvojem tehnologija; obuka za sve nezaposlene koji su na evidenciji nacionalne službe zapošljavanja.
  • uspostavljanje modernog sistema finansiranja; u određenom vremenskom periodu trebalo bi uvesti sistem ocenjivanja efektivnosti obrazovanja u odnosu na ukupna uložena materijalna sredstva
  • uključivanje u evropski prostor visokog obrazovanja
  • uspostavljanje institucionalnih modela praćenja kvaliteta obrazovanja na svima nivoima kroz procese:

licenciranja koje podrazumeva dobijanje državnih dozvola za realizaciju edukativnih programa prema državnim standardima;

sertifikacijakoja podrazumeva inspekcijsku funkciju kojom se proverava u kojoj meri se obrazovna institucija pridržava propisanih standarda i koja se sprovodi najmanje nakon tri godine od trenutka dobijanja licence za rad;

akreditacije koja podrazumeva prepoznavanje statusa obrazovne institucije od strane ovlašćenog ministarstva za naredni period

Referentne tačke programa Država obrazovanjado 2020. godine tiču se pre svega promene obrazovne strukture stanovništva, tako da:

oko 20% stanovništva ima visoko obrazovanje;

oko 60% stanovništva ima završeno srednje obrazovanje;

oko 15 % stanovništva ima završeno kompletno osnovno obrazovanje;

samo 5% stanovništva ostane bez obaveznog osnovnog obrazovanja.

Ostvarivanje ovog cilja postavlja mnogo kompleksnih zadataka kao što su:

  • depolitizacija obrazovanja i postizanje konsenzusa oko nacionalnih ciljeva u oblasti obrazovanja
  • usklađivanje strateških ciljeva obrazovnog sistema u Srbiji sa strateškim ciljevima EU u oblasti obrazovanja
  • usvajanje zakonske regulative koja podržava planirane promene i razvoj obrazovanja kako bi bilo moguće:
  • uvođenje obaveznog srednjeg obrazovanja i promena odnosa opšteg srednjeg i srednjeg stručnog obrazovanja u korist opšteg obrazovanja;
  • definisanje standarda kvaliteta;
  • razgraničenje ingerencija država/region/lokalna zajednica u oblasti obrazovanja.