• Istraživanje i očuvanje od zaborava celokupne kulturne baštine, kako materijalne, tako i duhovne.

(prilog: Osnova za istraživanje iz oblasti kulture)

  • Sistemsko regulisanje zakonske regulative u oblasti kulture.

(prilog: Pravni osnov za regulisanje oblasti kulture)

  • Sistemsko regulisanje i rešavanje finansiranja institucija i pojedinačnih projekata u kulturi, namenjenih kolektivnom podizanju duhovne i kulturne svesti naroda.

(prilog: Oblici i mogućnosti finansiranja)

  • Organizovanje planske i redovne promocije nacionalne kulture u inostranstvu.

(prilog: Predlog za poboljšanje međunarodne saradnje)

  • Nastojanje da kultura bude dostupna svima, bez obzira na nivo obrazovanja i          materijalne mogućnosti.

(prilog: Preporuke za decentralizaciju kulture)

  • Decentralizacija kulturnih aktivnosti i pomoć manjim sredinama da osnuju i razvijaju kulturno jezgro.

(prilog: Preporuke za decentralizaciju kulture)

  • Pomoć nacionalnim manjinama da razvijaju i promovišu svoju kulturu.
  • Određivanje na nivou države minimum finansijskih sredstava koje opštine moraju da odvoje za finansiranje projekata u kulturi, kao i poreske olakšice za preduzeća koja doniraju umetničke projekte.
  1. Potpuna zaštita autorskih prava.
  2. Stipendiranje i pomoć pri promociji, usavršavanju i zapošljavanju umetničkih talenata.

OSNOVA ZA ISTRAŽIVANJE IZ OBLASTI KULTURE

Po opštoj teoriji, kultura obuhvata sveukupnu tekovinu civilizacije.

Način života.

Označava sve tvorevine koje su nastale kao rezultat ljudske delatnosti, integrisani obrazac ljudskog znanja, verovanja, tradicije, morala i ponašanja. Postoji teorija o dve osnovne podele: materijalna kultura (obuhvata sva materijalna dobra koja je čovek stvorio da bi sebi poboljšao i olakšao život) i duhovna kultura (proizvodi ljudskog duha: filozofija, pravo, religija, nauka, umetnost). Zaključak je da je kultura temelj ljudskog društva i života.

Kako bismo u svakom periodu znali stanje u ovoj oblasti (kulturi) nephodna su stalna i temeljna istraživanja. Ona mogu da nam posluže: da sagledamo ostatke prošlog, utvrđivanje postojećeg i predviđanja buduća stanja. Dobro organizovanim i redovnim istraživanjima drštveno odgovorne strukture neće biti zatečene stanjem, već će moći objektivno da prate to stanje i da na njega utiču.

Jedno od osnovnih istraživanja je istraživanje kulturnih potreba  u društvenoj sredini, koje se odnosi na sveobuhvatno i sistematsko istraživanje svih struktura društva i njihov odnos prema kulturi (sve strukture populacije, organi vlasti, privreda, društvene delatnosti, institucije kulture, poslenici u kulturi i dr.).

Rezultati istraživanja treba da služe kao osnova za planiranje i pripremu kulturne politike i kulturnog modela.

Istraživačku i razvojnu delatnost iz oblasti kulture treba stalno upoređivati sa stanjem naše kultre u odnosu na svetska kretanja u kulturi. Kultura funkcioniše kao živ organizam, hrani se novim idejama u svakom pogledu. U tom smislu naša kultura mora da bude otvoreno ka novim istraživanjima i da prihvata nove savremene pravce i principe delatnosti. Samo tako će uspeti da opravdava i potvrđuje svoje postojanje u društvu.

PREDUSLOVI ZA STABILNO MATERIJALNO STANJE KULTURE

(OBLICI I MOGUĆNOSTI FINANSIRANJA KULTURE)

Osnovna postavka za finansiranja projekata u kulturi u Evropi je stavljena u poziciju od nacionalnog značaja.

Da bi se ove dve osnovne i za društvo vrlo važne funkcije ostvarivale svaka institucija kulture mora da bude kreativno slobodna, tj. da bude oslobođena tereta materijalnih poteškoća.

To znači, da država treba svojim zakonskim propisima, uredbama za budžete kulture da obezbedi sledeće preduslove:

  • da osnova finansiranja mora da bude iz državnog budžeta (grad, regija, republika).
  • sem finasiske subvencije iz budžeta država mora da zakonskim regulativama obezbedi i pozitivne preduslove (olakšice u porezu) za dobrotvore, donatore, sponzore  i sl., što može da rastereti deo budžeta, (osnivanje konzorcijuma, fondacije, kluba prijatelja i sl.),
  • država može da pozitivnim zakonskim propisima stimuliše i naloži državnim korporacijama koje imaju državni monopol (u pozitivnom smislu): državne osiguravajuće kompanije, državna lutrija, državna naftna industrija, državna energetika, državne banke, duvanske kompanije i sl., da deo dobiti namene finasiranju kultre. (Razvijeni princip finasiranja u Evropskoj uniji).
  • stimulisanje oblika zadužbinarstva, legata, zaveštenja, zaostavštine, oporuka, i sl. što nije savremena praksa u našoj sredini, izuzetno prisutna u finasiranju kulture evropskih država.

Ti oblici moraju se definisani jasnim zakonskim regulativama:

Svi zakoni na neki način tretiraju kulturu, međutim posebno treba obratiti pažnju na:

–          Zakon o društvenim delatostima,

–          Zakon o radu,

–          Zakon o kulturi,

–          Zakon o javnom informisanju,

–          Zakon o porezima,

–          Zakon o autorskim pravima,

Posebno treba obraćati pažnju na izmene i dopune zakona, kao i na uredbe i propise svojim regulativama u nekim oblastima tretiraju kulturu.

Život i razvoj kulture mora da bude zasnovana na principima koje ustanovljavaju državni organi.  Oni postavljaju preduslove o kulturi i kulturnom životu u jednoj državi. Ti preduslovi moraju da poštuju evropske principe, tj.

DEFINITIVNO – KULTURA NE SME DA BUDE PREPUŠTENA TRŽIŠTU.

Ovo su samo neki vidovi koji pokreću poboljšanje materijalnog stanja kulture.

Šta je ovde bitno:

OBOSTRANA (države i kulture) DOBRA VOLjA I KOOPERATIVNOST  i kao princip:

DA SE DRŽAVA NE PONAŠA RESTRIKTIVNO, a

DA SE KULTURA NE PONAŠA KOMOTNO.

PRAVNI OSNOV ZA REGULISANJE OBLASTI KULTURE

Funkcionisanje kulture u svakoj društvenoj zajednici se reguliše zakonskim normama. Postoje zakonske norme koje regulišu opšte društvene odnose u jednoj zajednici, kojoj pripada i kultura, te se te norme odnose i na nju. Među ovim, postoje zakonske norme i pravna regulativa koje regulišu odnose društva i kulture, kao što i oblast kulture donosi svoju pravnu regulativu kojom se reguliše ova oblast – (Zakon o kulturi). Na osnovu ovih zakonskih normi, a najviše po krovnom zakonu (Zakon o kulturi), pojedinačne oblasti (pozorište, film, muzeji, izdavaštvo, bibliotekarstvo….) regulišu svoje unutarnje odnose.

Sledi pregled pravne regulative koja utiče na kulturu u jednoj društvenoj zajednici – državi.

  1. Ustav

Ustav je osnovni i najviši zakonski akt kojim se definišu osnove društvenog uređenja. U ustavu, što se kulture tiče, uglavnom se definišu načelne norme određenih oblasti u državi. Što se kulture tiče, ona pripada oblasti društvenih delatnosti, a uže umetnosti. U novom ustavu  republike Srbije stoji odredba: Naučno i umetničko stvaralaštvo je slobodno.

  1. Kulturna politika

Kulturnom politikom se definišu načela odnosa u kulturi. To je baza na kojoj se grade svi modeli u kulturi i zakonske odredbe.

  1. Zakon o društvenim delatnostima

Kultura pripada takozvanim društvenim delatnostima. Zakonom o društvenim delatnostima se definišu načela po kojima se uređuju odnosi društva prema ovoj delatnosti i uređenje institucija iz oblasti društvene delatnosti, pa samim tim i kulture.

  1. Zakon o kulturi

Ovim zakonom se uređuje oblast obavljanja delatnosti u kulturi. Zakon definiše sve odnose, prava, obaveze i odgovornosti javne uprave na svim nivoima u oblasti kulture (lokalne, opštinske, regionalne, republičke). Takođe definiše i sve odnose,  uslove za rad i delovanje svih učenika u procesima kulturne komunikacije. To je bazni zakon na osnovu kojeg segmenti kulture (pozorište, film, izdavaštvo, bibliotekarstvo i dr.)  regulišu svoje odnose.

  1. Kulturni model – model organizacije institucija kulture

Na osnovu predhodnih regulativa – ustanovljavaju se modeli institucija kulture. To su umrežene institucije u jednoj zajednici po:

a) vertikali, od najviših do najniže: savezne, republičke, pokrajinske, regionalne, gradske, opštinske, mesne…(npr. nacionalno pozorište, regionalno pozorište, gradsko pozorište, mesno pozorište, školska pozorišna trupa i sl.),

b) horizontalnu,  red institucija na određenom društvenom nivou, (npr. republičke: Narodno pozorište, Narodna biblioteka, Narodni muzej, Filharmonija…),

v) mreže institucija po delatnostima (scenska, likovna, izdavačka, književna, muzička…),

g) i drugi oblici organizovanja koji su već praksa u celoj Evropi.

  1. Set zakona po kultrnim oblastima (Zakoni  o pozorištu, filmu, knjizi, muzejima  i dr.)

To su zakonski akti po kojima se u svakoj oblasti pojedinačno definiše:

    • model, tj. mreža,
    • vrste institucija,
    • osnovna delatnost,
    • odnos sa osnivačem,
    • odnos uprave sa zaposlenima i dr.
  1. Praćenje donošenja zakona i uredbi koji tretiraju kulturu:

–          zakon o radu,

–          zakon o finansijama,

–          zakon o javnom informisanju,

–          poreski zakoni, itd.

U ovoj oblasti posebno obratiti pažnju na Zakon o autorskim pravima.

PREPORUKA ZA DECENTALIZACIJU KULTURE

Zašto?

Poznata je činjenica da Srbija na svom putu ka Evrpskim integracijama mora da ispuni određene standarde. Ti standardi se odnose i na kulturu. Na primer, po UNESCO-vim kriterijumima na svakih 50.000 stanovnika treba da postoji jedno klasično repertoarsko pozorište. Po ovoj činjenici pada u vodu konstatacija koja se često čuje u ovoj sredini – da imamo mnogo pozorišnih umetnika i sl.

Po ovom primeru:

MI IMAMO NEDOVOLJAN BROJ INSTITUCIJA  KULTURE!

Zadnjih dvadesetak godina u našoj sredini, iz poznatih razloga, raspali su se, skoro, svi sistemi iz oblasti duhovne delatnosti – pa između ostalih i kulturna politika i kulturni model. Dakle, ne postoji nikakav organizovan sistem ili model po pitanju kulture.

Kulturni model ranije Jugoslavije postojao je i pravljen je na temeljima socijalističkog pogleda na kulturu a bazirao se na dotiranoj kulturi. Taj sistem, u nekoj osobenoj formi , postojao je i postoji u evropskom modelu kulture. Kultura se brani od tržišnog principa.

Rezultati takvog sistema u bivšoj Jugoslaviji su poznati – imali smo mrežu kulturnih institucija, izgrađen odnos sa osnivačem – finasijerom, odgovarajuće obrazovne institucije, program koji je bio kompatibilan sa evropskom estetskom i produkcionom linijom, publiku sa izgrađenim kulturnim potrebama. Jednostavno, postojao je jedan  model sa svim prednostima i manama iako je, nažalost, bio u funkciji sistema.

Novi kulturni model podrazumeva poštovanje iskustava ranijeg, tradicionalnog modela, ali i prihvatanje i novih tendencija koji se odnose na:

–          regionalizaciju, tj. daje se prednost decentralizaciji u svim oblastima, a samim tim i u oblasti kulture. To znači, da treba podržavati otvaranje novih institucija kulture u regionima. (Dobar uzor je u Nemačkom modelu)

–          institucije kulture etničkih zajednica, koje imaju kako onu opštu kulturno-obrazovnu funkciju, tako i funkciju harmonizacije međuetničkih odnosa.  Uz to treba dodati da su ove institucije most građenja odnosa između susednih naroda.

Misija

Osnovni korisnik na kojem se temeljila kultura je srednja kalasa. Nije teško ustanoviti da raspadom svih sistema ranije Jugoslavije, rezultirao je raslojavanje i nestanak srednje klase. Dobro je poznata činjenica da je srednja klasa temelj građanskog civilnog društva.

Jedan od bitnih elemenata za građenje srednje klase je kultura, koje u svoj biti, između ostalih sadrži:

–          kulturološku,

–          edukativnu,

–          umetničku,

–          sociološku i

–          zabavnu funkciju.

Ustanovljavanje instirucija kulture (pozorišta, galerije, muzeji, biblioteke, arhivi, kulturni centri i dr.) u regionalnim centrima sigurno bi iniciralo:

–          optimizam na inicijativu kod umetnika (većina ih je u kreativnoj depresiji),

–          povećala bi se angažovanost umetnika: književnika, slikara, glumaca, muzičkih umetnika, igača, reditalja, kostimografa, scenografa, koreografa, kompozitora, producenata i dr.,

–          buđenje duhovne svesti kod korisnika (publike, posetioca, učesnika) i njeno širenje kroz porodicu i socijalnu strukturu – građanstvo, a pokrenuo bi se blagi duhovni preporod, koji je trenutno nasušno potreban.

Novi model mora da poštuje savremeni svetski model.

Proces organizovanja

U procesu organizovanja potrebno je obezbediti:

osnivača, u ovom slučaju je to regija, grad ili opština;

suosnivača, regionalnu zajednicu, republiku;

osnivačko telo, koje će se brinuti o procesu osnivanja (u ovom telu mora da bude jedan broj na koje se računa da će ući u buduću upravu – menadžment);

upravu, koju postavlja osnivač;

sedište, koje obezbeđuje osnivač;

finansiranje, koje u startu obezbeđuje osnivač uz podršku ministarstava (Ministarstvo za kulturu, Ministarstvo za lokalnu samoupravu, Ministarstvo za etničke zajednice) i fondova, a kasnije o procesu finansiranja brine osnivač i uprava pozorišta;

Pravna dokumenta:

a) Akt o osnivanju, koji ustavovljava osnivač;

b) Statut institucije, koji priprema osnivačko telo, a usvaja ga osnivač;

v) Sistematizaciju radnih mesta, koji priprema osnivačko telo, a usvaja ga osnivač;  

Oblik organizacije

Oblici organizovanja institucija kulture zavise od kulturnog modela i mogućnosti sredine u kojoj se osniva instucija.

Predlaže se savremeni oblik organizovanja po ugledu na regionlne i gradske institucije koja funcionišu u Evropi:

–          racionalni menadžment,

–          racionalni tehnički tim,

–          racionalni administrativni tim,

–          racionalni umetnički tim.

Većina saradnika se angažuje ugovorom po projektu.

Iako ove teze, na prvi pogled, izgledaju kao nemoguća misija – one mogu da pokrenu inicjativu da se o tome razmatra. Inicijativa, ako ništa drugo može da usmeri pažnju ka sprečavanju gašenje postojećih regionlnih i gradskih institucija koja se kao avet nadvija nad malim brojem postojećih isntitucija u unutrašnjosti Srbije.

PROJEKAT ZA MEĐUNARODNU SARADNjU

(AKCIJA – VRHUNSKI BREND ZA IZVOZ)

Uvod

Poznata je činjenica da su kultura i sport dve značajne društvene delatnosti koje mogu pozitivno da afirmišu neku naciju i državu. Sport je već zauzeo značajnu poziciju u društvu i za izlazak sportista na svetsku arenu se ne pravi pitanje. Sa kulturom nije isto stanje. Naravno, to stanje ne sme poslenike u kulturi da vuče u defetizam, nego u akciju. Kao podstrek ovoj ideji imamo iskustvo iz naše ranije kulturne istorije a misli se na period šezdesetih i sedamdesetih  godina prošlog veka, kada je naša kultura bila prisutna na evropskim i svetskim scenama. To iskustvo može da nam, posluži kao inspiracija i kao uzor za novo kretanje na kulturnu mapu sveta, pogotovu sada kada se pozitivne međunarodne tendencije javljaju prema našoj zemlji – BELA ŠENGEN LISTA.

Cilj

–          Afirmacija srpske kulture i umetnosti kao jednog od najznačajnijih brendova za izvoz;

–          Korigovanje negativnog imidža naše zemlje i našeg naroda u inostranstvu kroz kvalitetnu ponudu programa iz kulture i umetnosti;

–          Povratak umetničkih projekata na najznačajnije svetske festivale i događaje;

–          Pružanje svetskom kulturnom tržištu mogućnost angažovanja naših projekata i umetnika;

–          Pružanje svetskoj kulturnoj industriji mogućnost saradnje i kooperacije u projektima;

–          Valorizacija estetskog i produkcionog nivoa naših projekata u odnosu na evropske i svetske;

–          Razmena ideja, iskustava i sticanje novih znanja iz oblasti umetnosti.

Način realizacije

Da bi se projekat kvalitetno i operativno realizovao  potrebno je:

–          formiranje Saveta projekta,

–          realizacija prve manifestacije u vidu Revije umetničkih projekata,.

–          priprema i pravljenje plana promocije u svetu,

–          konkretna realizacija projekta (učešće na festivalima, gostovanja, događaji i sl.).

Savet projekta

Ovaj projekat po svojoj važnosti je značajan  za celokupnu našu zajednicu. U tom smislu potrebno je formirati  Savet projekta koji bi na državnom nivou vodio ovaj projekat. Savet bi imao funkciju stvaranja osnovnih preduslova za realizaciju ovog projekta.

Predlog za članove saveta:

–          Ministar za kulturu,

–          Ministar inostranih poslova,

–          Ministar trgovine i turizma,

–          Predsednik Privredne komore Srbije,

–          Predsednik Turističkog saveza Srbije,

–          Ministar Ministarstva za dijasporu,

–          Predstavnik UNESCO-a,

–          i dr.

Savet projekta treba da ima operativno telo koje bi se baziralo na kreativne snage iz organizacija iz kojih su članovi saveta.

Revije umetničkih projekata

U pravcu pružanja  javnosti na uvid projekata koje po svom estetskom kriterijumu mogu da budu interesantne za svetsko kulturno tržište (naravno, prevashodno na evropskom nivou) potrebno je organizovati višednevnu reviju posebno odabranih projekata.

Reviju treba oranizovati posebno u trajanju od npr. 10 dana u kontinuitetu (u zavisnosti od broja predloženih projekata) na mestima koji su adekvatni za izvođenje.

Na reviju treba pozvati:

–          direktore i selektore svih relevantnih evropskih festivala, a po posebnoj selekciji i neke van Evrope,

–          predstavnike gradova budućih kulturnih predstonica Evrope,

–          afirmisane i potvrđene svetske menadžere,

–          ambasade po određenom krterijumu,

–          sve inostrane kulturne centre,

–          predstavnike međunarodnih organizacija, asocijacija i fondacija,

–          i druge relevantne predstavnike za koje se smatra da mogu da daju svoj doprinos ovom projektu.

Reviju treba da otvore Ministar za kulturu, kao domaćin, Ministar inostranih poslova, kao i predstavnik neke međunarodne asocijacije (npr.UNESCO -a).

Za manifestaciju treba pripremiti posebano osmišljen marketing (poseban sajt, spot, poseban PR i medija plan i sl.).Pomogućstvu izaći na međunarodnu medijsku scenu.

Ovi predlozi mogu da budu osnova za nove ideje i moguće akcije, jer treba iskoristiti trenutni pozotivni trend prema Srbiji u mađunarodnoj zajednici (dobijanje pozitivne studije o izvodljivosti, parafiranje spozuma o pridruživanju EU), kako bi se to iskoristilo za izlazak nacionalne kulture na međunarodnu scenu.